ĐURĐEVDANSKA AKCIJA

SREĆAN USKRS!
27/04/2019
NEOPLANTA NAGRAĐUJE!
06/05/2019
Show all

Đurđevdanska akcija od 03.05.-06.05.2019. godine.

Poštovani potrošči,
za ovaj veliki praznik smo Vam pripremili odličnu akciju, kako bi smo Vam pomogli da što lepše i lakše
pripremite slavu i dočekate svoje drage goste.
Nezaobilazni su i popusti od -10% petkom i subotom u našim određenim maloprodajnim objektima.

Sveti_velikomucenik_georgije

Sveti Georgije, vitez kojeg Srbi najviše slave.
Legende kažu da je Sveti Georgije ubio aždaju na Pešteru i da je zaslužan za stvaranje nemanjićke države.
Bio je oslobodilac zarobljenih, lekar bolesnih, zaštitnik siromašnih, borac protiv careva i velikomučenik.
Sveti Georgije, Đorđe ili Đurađ je najčešća krsna slava kod Srba posle Svetog Nikole i Svetog Jovana.
Slavi se dva puta, u proleće 6. maja po novom kalendaru kao Sveti Đorđe, koji je na ikoni predstavljen kao konjanik koji kopljem probada aždaju,
a u jesen 16. novembra slavi se kao Đurđic, u spomen na prenošenje njegovih čudesnih moštiju.
Naučnici su još sredinom 19. veka primetili da Sveti Georgije ima veoma specifičan i snažan kult kod Srba kao „oslobodilac zarobljenih,
zaštitnik siromašnih, lekar bolesnih, borac protiv careva, pobednik i velikomučenik“.
Po predanju, on je zaslužan i za stvaranje nemanjićke Srbije. Kad su ljubomorna braća okovala i zatočila Stefana Nemanju u pećinu,
ovaj se molio svom svecu zaštitniku Georgiju da ga oslobodi. Čudo se desilo.
Nemanja se našao na slobodi, postao je veliki župan, utemeljio je moćnu državu i sagradio veliki manastir Đurđeve stupove,
na brdu iznad prestonog grada Rasa, na mestu današnjeg Novog Pazara.
Pećina iz koje je Sveti Đorđe spasao Nemanju postala je stecište monaha i u vreme Svetog Save tu se razvio veliki pećinski manastir.
Njegovi ostaci i danas stoje u podgrađu moćne tvrđave na ušću reke Raške u Sebečevsku reku. Iz pećine se vide vidi nebo i breg sa belim zidovima Đurđevih stupova.
Put u podnožju ovog čudesnog mesta vodi do vrela Raške, uz koje se nalazi Koštano polje, jer je po još živoj pešterskoj legendi tu kosti ostavila troglava aždaja koju je ubio Sveti Đorđe.
Srpske epske pesme vekovima su prenosile legendu o tome kako je sveti ratnik pogubio zmaja iz jezera kraj tvrđave Trojana i spasao kći gospodara grada.
Sredinom 19. veka ti drevni stihovi postali su česta tema slavista koji su se divili narodnoj mašti.
Zato je pravu senzaciju izazvao 1859. putopis ruskog diplomate Aleksandra Giljferdinga kome su na putovanju preko Peštera stanovnici visoravni
pokazali zidine mitskog Trojana, na istoimenom planinskom vrhu.
Autentičnost moštiju Svetog Georgija potvrdio je 1929. akademik Radoslav Grujić. Na unutrašnjoj strani poklopca kovčežića bio je zalepljen grafički list sa prikazanim scenama mučenja sveca.
To ne bilo čudo da grafika nije delo Hristifora Žefarovića, koji je živeo i radio u Beogradu, Vojvodini, Beču i Rusiji, u 18. veku.
Ostala je tajna kojim je stazama putovao kivot s moštima iz Đurđevih stupova i kako se vratio u Staru Srbiju, da bi završio u hramu Svetog Prokopija u Prokuplju.

Svima koji slave Svetog velikomučenika Georgija-srećna Slava uz želju da je provedete u zdravlju, sreći, veselju i porodičnom miru!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *